POZOR NEVARNOST DUŠEVNIH BOLEČIN - BERETE NA LASTNO ODGOVORNOST!!!

Kosovo je samo del mozaika preko katerega ZDA težijo do obvladovanja širšega geostrateškega prostora Črnega Morja. Romunija, Bolgarija, Makedonija, Kosovo, Albanija... ZDA imajo na Kosovu bazo camp Bondsteel. Naloga = kontrola strateških poti naftovodov iz Kaspijskega bazen preko Črnega morja, Izolacija Rusije preko "novih" članic NATO - servilnih ZDA, preprečitev da se EU "spusti" do perzijskega naftnega bazena...

Pravi KOMUNISTI so analizirali stanje v poročilu:

SLOVENSKI KOLONIJALNI OBRIS (OCRT-OSENAK) ISPOD SKUTA IMPERIJALISTIČKIH SNAGA NA KOSOVU.

Slovenski dnevni list "Delo", 31. 03. i 7. 04. 2007. objavljuje, do tada skrivanu stranu "miroljubivog" obraza, o ulozi slovenske specijalne vojne jedinice na Kosovu. Ustvari, u sastavu okupacionih snaga na Kosovu.
Prema informaciji, podatke o stvarnoj ulozi Slovenske vojske na Kosovu izneli su u izjavama za javnost dva pukovnika slovenske vojske. Brigadir Alen Geder, komandant komande snaga slovenske vojske objašnjavao je, da Slovenska vojska sve više postaje ekspedicijska snaga. Na tuđim bojištima štiti slovenski nacionalni, politički i privredni interes. Skladno sa novom vojnom doktrinom, Slovenska vojska postaje globalni dejavnik (činilac) »obezbeđenja mira, sigurnosti, stabilnosti, uvođenja demokratije i skupnih vrednosti«.
Pukovnik Dobran Božič, komandant svih slovenskih snaga na Kosovu, u izjavi novinaru "Dela", koji je boravio kod slovenske vojne jedinice na Kosovu, među ostalim, izjavio je: "Slovenija konačno saznaje da vojska nije samo vojska. Slovenska vojska na Kosovu nije samo u vojnoj misiji. Tu, pored zadataka koje obavlja u okviru KFORA, posredno brinemo takođe za slovenski ekonomski interes. To je u svakoj koliko toliko razvijenoj državi razumljivo, a kod nas je takva uloga vojske do sada bila tabu. Kosovo je značajan deo slovenskih geopolitičkih interesa. Slovenska vojska je premlada da bi u celosti mogla saznati geostratešku pozadinu i realnost svoje uloge u misijama u tuđini, posebno na Kosovu, gde ima Slovenija veliki privredni interes". Pukovnik je uveren, da će s vremenom saznati da su bili učesnici istorijskih događaja, da su na koncu konaca sarađivali u nastanku nove evropske države. Da se Slovenska vojska sve uspešnije razvija u intervencijsku vojsku, koja svoje nacionalne, većinom ekonomske, interese, po ugledu na veće vojne snage, štiti na tuđem zemljištu (teritoriji). Da ni 10. bataljon slovenske vojske nije slučajno na Kosovu. U ovoj godini, neka bi slovenska preduzeća na Kosovu uložila približno pola milijarde evra, što Sloveniju uvrstava na prvo mesto među ulagatelje. Slično je objošnjavao novinaru ulogu slovenske vojne jedinice i komandant 10. bataljona, potpukovnik Miha Škerbinc Barbo, naglašavajući da nisu tamo samo zato da štite srpske enklave, nego da su dužni biti na strani Albanaca, pa ih podržavamo od kraja 1980-ih.
Da moraju još vojnicima objašnjavati, kako bi shvatili njihovu ulogu na Kosovu, u skladu sa nacionalnim interesom, itd.
Tako ocenjuju slovenski nacionalni interes visoki oficiri Slovenske vojske u skladu, kako navode, sa novom vojnom doktrinom rađenu po uzoru na doktrine država sa većom vojnom snagom (verovatno, članica NATO snaga), kod kojih su se stručno usposobljavali, i najverovatnije, zajednički radili vojnu doktrinu. Komentator "Dela", Petar Jančič (urednik "Dela"), kritikuje Antona Andreliča, predsednika Odbora za odbranu slovenskog Parlamenta (inače, člana opozicijske Liberalne partije), jer je od ministra za odbanu zahtevao da "učutka" štetne izjave oficira. (Da li je Andrelič protiv učešća vojske na Kosovu ili protiv otkrivanja tajnosti o njenoj stvarnoj ulozi, komentator ne objašnjava).
U vezi prednjeg, slovenske građane treba potsetiti (one koji znaju), a objasniti mlađim (koji ne znaju), da slovenski ni nacionalni ni privredni interesi na Kosmetu nisu intersi kako ih objašnjavaju prokapitalističko i prozapadno usmerena vlastodržačka propaganda, a u sklopu nje, pričanja oficira slovenske vojske, školovanih u državama članicama vojne organizacije NATO i zaslepljeni sa kapitalističko imperijalističkom ideologijom. Interesi za okupaciju Kosmeta su ustvari interesi kapitalističko imperijalističkih država,čiji je cilj da otmu tu Pokrajinu od Srbije, da je stave pod svoj stalni uticaj i, kao značajan deo geostrateškog balkanskog područja, izgrade oslonac za širenje i jačanje osvajačkih prostora na Balkanu i prema Istoku. U privrednom pogledu, stvaranjem tzv. slobodnog tržišta, da vrše eksplataciju bogastava Kosmeta, kao i na drugim područjima u okviru globalnog tržišta.
Stanje na Kosmetu se doslovno očituje u definiciji kolonijalizma-kolonijalnog područja, koja glasi: Kolonijalizam je, u epohi kapitalizma područje ili zemlja, koju je zahvatila i koju ugnjetava i ekspolatiše neka imperijalistička država (matica,metropola). Slovenski ambiciozni buržuji i buržujčići, žele svoje neograničene ego prohteve zadovoljavati makar i manjim komadićem kolonijalknog kolača na Kosmetu. Svakako, i minimalna realizacija tih želja nije u ineteresu slovenskih građana, kako propagiraju,nego u interesu šačice pohlepnih za bogastvom i eksplataciom tuđih dobara. Interes slovenskih građana je ravnopravna saradnja, uzajamno pomagnje i solidarnost sa drugima, posebno, sa narodima i narodnostima nedavne zajedničke socijalističke države.
Uloga vojne organizacije NATO, u njemu učlanjenih oružanih snaga, pa i slovenskih, nije globalni činilac obezbeđenja mira, sigurnosti, stabilnosti, demokratije i skupnih vrednosti, kako pričaju oficiri, nego obratno, imperijalističko- osvajačka, porobljavačka, što potvrđuje stvarnost-dejstvo NATO snaga na područjima oružane intervencije ( SFRJ, Irak, Avganistan i drugi primeri). Da se radi o okupacijama suverenih država, govore i pišu svi objektivni mediji i značajne ličnosti sveta, a sve više i mnoge opoziciske snage i javnost u državama članicama NATO saveza.
Koliko čine demokratiju, sigurnost i skupne vrenosti tragovi NATO pohoda vidno obojeni krvlju i smrću nevinih građana, pustošenje i siromašenje, paljevine, razaranje domova, nasilno etničko čišćenje, pretvaranje naroda u nacionalne manjine, a manjina u logorsko-getovska naselja, što se najizrazitije očituje na Kosmetu, takođe, u Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj i drugim delovima SFRJ-e, neka oceni objektivna slovenska javnost. U stvari, radi se o zločinima koji u nekim primerima prevazilaze zločine fašista iz II. svetskog rata, jer fašisti tada nisu razorili toliko gradova i naselja koliko su počinli savemeni imperijalistički agresori u ime demokratije.

Slovensku i širu javnost potrebno je potsećati da su zapadne imperijalističke države i SAD, iz ideolških razloga i sa namerom da unište i iskorene socijalizam, radile protiv SFRJ-e, od njenog nastanka do razbijanja. Autori knjiga: Marjan Kranjc, generalmajor JNA u penziji, u knizi "Borec", tiskarna "Tone Tomšič, Ljubljana-1998. Srđan Radulović, novinar, u knjizi "Sudbina Krajine", izdavač Dangref, Biograd-1996. Marko Lopušina, novinar, u knjizi "Cija protiv Jugoslavije", Narodna knjiga Alfa, Beograd-2000. Suautori Dušan Vilić i Boško Todorović, generali JNA u penziji, u knjizi "Terorizam i novi svetski poredak", izdanje Grafo Mark, Beograd-1999.i još nekoliko autora, objašnjavaju planove imperijalističkih Vlada i njihovih obaveštajnoh službi za razbijanje SFRJ-e. Planovi su izrađeni za života Josipa Broza Tita, doživotnog predsednika SFRJ-e, a početak realizacije planova ("D"), je dan Titove smrti. Kao što je poznato, planirano je razbijanje države po delovima i fazama (odcepljenje Slovenije i Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Makedonije i Crne Gore. Otimanje Kosmeta od Srbije, oduzimanje Vojvodine i Sandžaka. Stvaranje državica manje opasnih za imperijaliste i pogodnih za vladanje nad njima. Imperijalisti su se okomili protiv socijalizma-socijalističko-komunističke ideologije i sistema, jer žele kapitalistički eksplatatorski sistem i neograničeno vlasništvo u privredi zameniti sa socijalističkim sistemom i društvenim vlasništvom nad srestima za proizvodnju. Žele radničkoj klasi i radnim ljudima onemogućiti da istinski vladaju sa društvom, da odlučuju o raspodeli društveno stvorene vrednosti, da onemoguće eksplataciju tuđeg rada, da obezbede punu slobodu i ravnopravnost građana, bez obzira na versku, nacionalnu i rasnu pripadnopst. Imperijalistička maskirana načela, koje objektivni i siromašni svet sve više prepoznaje su: nasilno potčinjavanje i porobljavanje država i regija koje "dobrovoljno" ne prihvataju globalizaciju "slobodnog" sveta i "slobodnog" tržišta-imperijalističke eksploatatarske vladavine. Krupni kapitalističko-imperijalistički krugovi, osnivači Evropske organizacije-Unije, usiljavaju kandidtkama za članstvo na hiljade uslova za "ravnopravnost" u članstvu. Među glavnim uslovima su, prodaja sopstvenih privrednih bogastava, učešće u vojnom savezu i odricanje od suverenosti. Po najnovijem, u primeru Srbije, za priznanje statusa "demokratije" odricanje od dela teritorije. Danas ucenjuju Srbiju, a sutra je na redu neka druga. Ko ne prihvati sistem "demokratije", proglase ga za nedemokratu, diktatora i zločinca. Da se sagleda suština imperijalističke "demokratije", dovoljno je pogledati strane nazive firmi i trgovina, u nastalim "nezavisnim" državicama.
Za njih je "moralno" i "humano" organizovanje , naoružavanje i podržavanje oružanih pobuna u nepokornim državama, sa ciljem rušenja legitimne vlasti, nasilne, promene sistema i organizovanje marionetske poslušne vlasti.
Nikada se ne sme zaboraviti da su evropske imperijalističke države i SAD (19 članica vojnog saveza NATO), 1999. godine, izvršile tromesečnu oružanu agresiju na tada suverenu SR Jugoslaviju, protivno Povelji Ujedinjenih naroda, koja takav agresivni čin definiše kao ratni zločin protiv mira, sigurnosti i slobode naroda. Daleko nadmoćnim vazdušnim snagama izvršili su razaranja privrednih vrednosti, naselja i privatnih domova, po nepotpunim procenama, za više od 30 milijardi dolara štete.Pobili su još neutvrđni broj nedužnih građana oko 5000, omogućili etničko čišćenje-proterivanje sa svojih domova više od 300 000 nealbanskog stanovništva.
Agresorska savremena "precizna" avio navigacija- navođenje, "greškama" je gađala civilne objekte (fabrike, bolnice, porodilišta, dečje obdaništa i domove za ostarele), u njima nemoćne porodilje, decu i starce. Sasvim "slučajno" i zgrade diplomatskih predstavništva. U Srbiji je i nakon 8 godina od agresije u pojedinim seoskim domaćinstvima prisutan strah od neeksplodirnih projektila u njihoim dvorištima, kao posledica "preciznosti" NATO bombardovanja "vojnih" objekata. Agresori su Kosmet oteli lažnim izgovorom, da "spašavaju" Albance od "humanitarne katastrofe" i "etničkog čišćenja" , koje su sami insenirali. Do 1998. i ubacivanja terorističkih grupa tzv.Oslobodilačke vojske Kosova, na Kosovu nije bilo prolevanja krvi, razaranja i izbeglištva. Kada su teroristi, uz pomoć obaveštajnih službi imerijalističkih država, ovladali sa 1/3 teritorije Kosova, a u Prištini nacionalističke partije javno proglasile paralelnu državu u državi, usledile su protiv mere tadašnje SR Jugoslavije, kako postupaju i druge države kada se radi o gušenju unutrašnjih pobuna. Nastalo stanje, nažalost,iskoristili su i nacionalisti srpskih paravojnih jedinica za revanšističke surove protivmere nad nedužnim Albancima, što je za opštu osudu..
Po okupaciji Kosova, stanje se pogoršalo. Uništeni privredni objekti nisu obnavljani, a mnogi opstali prestali su raditi. Stanovništvo je ostajalo bez zaposlenja, siromašilo i patilo. Teroristički napadi sa čestim ubistvima nastavljeni su nad nezaštićenim nealbanskim stanovništvom, koje već 8 godina živi u uslovima straha, u enklavama, tipa Geta iz II svetskog rata. Albanski teroristi su marta 2006, pukušali, svakako ne bez znanja okupatorskih vlasti, da potpuno očiste Kosovo od Nealbanaca. Palili su crkve i naselja i ubijali Srbe, u prisutnosti okupatorske vojnike, maskirane velom "mirovnjaka"..
Organizacija Ujedinjenih naroda, nažalost, i sama pod uticajem imperijalističkih vele sila, nije preduzela mere da osudi agresiju, nego je pristala da bude umešana u okupaciju, asanaciju i "ublaživanje" posledica agresije. Okupaciju i okupacisku vojsku (uključno i NATO) proglasila je za "mirovnu" misiju i "mirovnjake" Organizatori agresije, ne samo da nisu kažnjeni za zloičine protiv mira, nego na njihov zahtev, OUN delegira za svoje predstavnike potomce bivših fašističkih zemalja (Nemačke, Italije, Austrije, Finske i Japana) i izslužene penzionisane funkcionere obaveštajnih službi i diplomatije, koji žele oteti od Srbije deo teritorije, što nije uspelo njihovim precima-fašistima u II. svetskom ratu. Uz visoke nezaslužene novčane nagrade, prepotentnim ponašanjem i drskošću, trijunfalno se izživljavaju nad osiromašenom i obespravljenim narodom. Takođe, po zahteu agresorskih okupaciskih snaga, data je vlast albanskim ekstremnim nacionalistima i seperatistima, podajnicima fašističke okupacije iz II svetskog rata ili njihovim potomcima, jednako kako su to uradili fašistički okupatori u navedenom vremenu. Nagrađju ih jer su prvi otpočeli destruktivno razaranje socijalističke Jugoslavije, ustvari, realizaciju imeperijalističkog plana za razbije.Naredbodavci agresije, umesto da odgovaraju za izvršene zločine, u ime "pravde" OUN, proganjaju žrtve agresije i izvršioce njihovih planova. Sramotno je za svetsku organizaciju, što mnoge njene članice podržavaju agresorske planove o definitivnom otimanju Kosova od Srbije. Najuporniji sa zahtevom za otimanje Kosova su države koje su bile glavni organizatori i izvršioci agresije: SAD, Velika, Britanija, Francuska, njima verna, bivša fašistička Hitlerova Nemačka.

Takva agresorska nedela, podržava zvanišna politika slovenskih nacionalista. U takvu akciju i sa takvom namenom je uključila svoju vojsku, o čemu sa lažnim pričama i njihovih oficira, žele obmanuti svoje građane, kako tobože učestvuju u "značajnim" istoriskim događajima, stvaranja "sigurnosti" i "opštih "vrednosti" i u skladu sa nekakvim "nacionalnim" i "privrednim" interesima.
Slovensku javnost treba potsetiti, da su nacionlističko-seperatističke strukture slovenije, koje sa vojskom pomažu stabilizaciju NATO okupacije na okupiranim područjima, tako aktivno učestvovale u razbijanju SFRJ-e. Među ostalim, podržavali su demonstracije i pobune albanskih nacionalista i separatista, još za života predsednika Tita. Podrškom seperatističko-političkom štrajku rudara Trepče, izjavljivali su da "brane" Avnojsku Jugoslaviju, koju su aktivno razarali. Podržavali su oružanu agresiju NATO na delove Hrvatske, Bosne i Hercegovine. Na SR Jugoslaviju, dozvolili prelet avijacije agresora preko slovenske teritorije, čime su posredno učestvovali u agresiji. Slovenski poslanici u evro Parlamentu su se među prvima izjašnjavali za nezavisnost Kosmeta, predstvljajući se kao "najsposobniji" poznavaoci prilika u SFRJ. Nije slučajno što je predsenik Slovenije Janez Drnovšek, kao vesnik proleća, obelodanio suštinu, aktuelnog predloga izsluženog i dobro plaćenog "predstavnika OUN" Ahtisarija, koji je na iskustvima predhodnika- podržavaoca Hitlerovih osvajačkih pohoda u II.svetskom ratu, dobro usposobljen za posredničku ulogu otimanja tuđih teritorija. Sada, u korist imperijalista NATO saveza..Takođe, ne slučajno, približno u istom vremenu i po istom zadatku, oglasili su se potomci fašista iz bivšeg osvajačkog fašističkog gnezda, Joško Fišer, nedavni nemački ministar spoljnih poslova i Andreas Zobel, aktuelni nemački ambasador u Srbiji. Ambasador je još saopštio pretnju, ukoliko Srbija ne da Kosmeta, imperijalisti će oteti i Vojvodinu, a možda još nešto… Koja je centrala naredila lansiranje sinhronizovanih predhodničkih stavova, verovatno, nije teško pogoditi! Međutim, priče zvanične prozpadne slovenske propagande, nije u interesu slovenskog naroda, još manje njegova volja.
Većina Slovenaca bila je početno protiv učlanjivanja slovenske vojske u NATO, ali je marionetska vlast vešto izmanipulirala referedumsku volju građana i, sa neznatnom većinom, odbranila učlanjivanje. Nakon dvogodišnjeg članstva u NATO, u javnoj anketi krajem marta 2007. 70% anketiranih nezadovoljni su sa članstvom, a samo 29% podržava članstvo. Veoma značajno je, da i profesionalni pripadnici vojske napuštaju vojnu službu (samo u 2006. 450 , a nedavo 60 iz sastava bataljona u okupaciskim snagama na Kosmetu). Iako pojedince za služenje u okupaciskoj jedinici motivira novac, kod većine preovladuje faktor morala. Ne prihvataju da "stvaraju" istorijske vrednosti i da "brane" slovenski nacionalni interes u soldatiji sa nemačkim vojnicima, koji se slikaju na okupiranim teritorijama sa otsečenim glavama i lobanjama njihovih žrtava, pevaju tradicionalne fašističke pesme i obučavaju se da pucaju u tamnopute Amerikance, "omiljene" saveznike, čiji vojnici, takođe, zlostavljaju zarobljenikle i siluju maloletnice.
Sagledavaju, da učešće slovenske vojske na okupiranim tuđim teritorijama ne doprinosi bezbednosti njihove zemlje, nego naprotiv, čini izazov za terorističke napade u Sloveniji, a u okupiranim državama predstavlja okupaciju i porobljavanje drugih naroda. Konkretno, bratskih naroda na Kosmetu, sa kojima su nedovno živeli u slobodnoj samoupravnoj socijalističkoj državi. Slovenski građani dobro znaju, da je slovenska nacionalistička proimperijalistička vladajuća garnitura, posle aktivne uloge u razbijanju SFRJ-e, pomagala nacionalističke snage u građabskoverskom ratu u Hrvatskoj i Bosni, slala i prodavala neovlašćeno prisvojeno oružje i opremu JNA, koja je pod sporazuma bila predmet sukcesije. Dobar deo pridobijenog novca dospeo je u privatne džepove, naravno, skrivano od javnosti. Prema izjavama zvaničnih predstavnika Slovenske vojske, oružjem, municijom i opremom, pomažu marionetske vlasti u okupiranim Avganistanu i Iraku, u zatiranju i likvidaciji snaga koje se bore protiv imperijalističke okupacije u tim zemljama. Konkretno, u Irak: oko 15 000 pušaka Kalašnjikov, oko 100 snajperskih, nekoliko hiljada pištolja i nekoliko minobacača 82mm, više desetina hiljada municije. Vrednost pošiljki oko 5 miliona EVR-a. U fond NATO snaga, za usoposobljavanje iračke vladine vojske, Slovenija je odobrila 24 miliona tolara. Avganistamu je 2004. poslala 5 000 automatskih pušaka i 200 000 municije, a u 2006. odborila dodatno 10 000 automatskih pušaka i oko 2 miliona municije..Sve u vrednosti oko 125 miliona tolara. Dobro je da slovenski poreski obaveznici znaju kako se troši novac ubranog poreza.
Slovenska objektivna javnost osuđuje podržavanje primperijalista u otimanja Kosmeta od Srbije. Takva politika suprostavlja i zavađa dva naroda, što protivno njihovom interesu. Slovenski i srpski narod nisu nikada imali neprijateljske odnose. U prošlosti, borili su se zajedno protiv tuđina, naročiti u II. svetskom ratu, u kojem su dali ogromne žrtve. Uspešno su sarađivali u stvaranju i razvoju socijalističke Jugoslavije.U procesu razbijanja SFRJ-e, nacionalisti i seperatisti nisu uspeli trajno suprostaviti dva naroda. Slovenci nećemo nikada zaboraviti bratski prijem i pomoć srpskog naroda deportiranim (preko 20 000) Slovenaca u Srbiju u II. svetskom ratu. Razumemo, proterane sa ognjišta, bez osnovnih uslova i sredstava za život, koje je nametnuo "Novi svetski poredak", u okviru "demokratije" i "ljudskih prava".
U ostalom, većina slovenskog i srpskog naroda osuđuje razbijanje SFRJ-e i smatra da su bolje živeli u zajedničkoj državi i da im je zajednički interes da ponovo žive u zajedničkoj državi, naravno, obnovljenoj socijalističkoj zajednici ravnopravnih naroda. (Provereno u nekoliko javno obavljenih anketa). Podrška slovenske vladajuće oligarhije u otimanju Kosmeta, znači ozbiljan udarac srpsko-slovenskim odnosima, a ukoliko u budućnosti naslednici fašističke Italije zahtevali povraćaj-okupaciju slovenskog dela Istre, srpski nacionalisti i revanšisti će verovatno podržati italijanske aspiracije, .
I albanska narodnost na Kosmetu sve više uviđa da njihovi nacionalisti i separatisti manipulišu sa njima, u korist imperijalista, protivno njihovom interesu. Da su u SFRJ- e, za četiri i po decenije postigli najveći uspeh u svojoj istoriji. Samo nekoliko primera: Pod fašističkom okupaciom u II. svetskom ratu, poljoprivredom se bavilo 81%, a 1990. samo 20% albanske narodnosti, nepismenih je bilo preko 90%, a1991. 16%, U Kraljevini Jugoslaviji nisu imali ni status nacionalne manjine. Nisu imali srednjih škola niti studenata, u SFRJ-e, imali su oko 45% učenika srednjih škola i 33 ooo studenata, Univerzitet, naučne radnike itd. U 7 godina imperijalističke kolonijalne okupacije je preko 70% nezaposlenih, više od 1/3 građana preživi sa 1,40 evra na dan, od tih polovina sa 0,90 evra. Više od polovine dece ne završi osnovnu školu, a od 1 000 novorođenih umre ok 40. Većinski deo osiromašenog stanovništva dobro znaju šta su izgubili razbijanjem socijalističke države i da njihov interes nije nekakava "samostalna" država, u kjoj će biti eksplatisani od svoje ambiciozne buržoazije i od tuđina. Znaju da je stvarni interes sloboda, pravo na rad i odlučivanje o zarađenom, socijalna i nacionalna ravnopravnost i sve ostalo, što se može ostvarivati samo u socijalističkoj državi, u suživotu sa narodima i narodnostima nedavne socijalističke Jugoslavije.
Interesantna je i teza, lansirana od unutrašnih i vanjskih razbijača SFRJ-e, da bi sebe prikazivali nedužnim, uporno ponavljaju priču da je jedini i glavni krivac za razbijanje Jugoslavije Slobodan Milošević, a u novije vreme i da je sve radio u dogovoru sa Amerikancima, u ulozi nekakvog njihovog agenta. Miošević je, spregom sa delom srpskih nacionalista, doprineo razbijanju Jugoslavije, prouzrokovao štetu socijalizmu, najviše srpskom narodu, ali teško je poverovati da su se "privrženi" socijalizmu i komunizmu, u strahu od Miloševića, odrekli socijalizma i "pobegli" u zagrljaj imperijalistima-kapitalistima, Sa druge strane, američki imperijaliziam, umesto da nagradi MIloševića za doprinos, učinio je sve da ga progoni, uhapsi i na kraju usmrti. Iako takav eventualni "moralni" gest zapadnih obaveštajnih službi ne bi bio iznenađujući, teško je verovati u priču o navedenoj ulozi Miloševića u razbijanju SFRJ-e. Uverljive su činjenice o krivcima , navedene u ovom tekstu!

Ni članek! Politična izjava + analiza slovenskih komunistov v SHJ.

Otimanje Kosova i Metohije.

U vezi sa prednjim, danas je važno pitanje jedinstvenog stava o Kosovu, obzirom da je sastavni deo Republike Srbije i SFRJ-e kao celine. Opredelenje za rekonstrukciju razbijene države, naravno, podrazumeva i Kosovo u u njoj, bilo da se naziva Oblast, Pokrajina ili kakav drugi deo organizovanosti teritorije države. Zato je, bilo čija podrška nezavisnosti Kosova, suprotna ideji o obnavljanju razbijene države i znači podršku fašističko-imperijalističkim planovima, porobljavanja, razdvajanja, suprostavljanja i zavađanja naroda, što imperijalisti sprovode, da bi lakše vladali nad razdeljenim delovima.
Imperijalisti su vešto koristili istoriske okolnosti u životu albanskog naroda-narodnosti i sklonosti albanskih nacionalističkih vođa da usiljavaju "rešavanje" albanskih nacionalnih interesa i emancipacije u svađi i sukobima sa drugim narodima, sa kojima su živeli i žive na istom geografskom prostoru. Na nacionalističkoj platformi uspevali su pridobiti većinu Albanaca na strani zavojevača (primer u I. i II. svetskom ratu, kao i danas za seperatističku ideju, pod okriljem imperijalista). Od brojnih manipulacija sa albanskim narodom-naronosti, naročito je štetna indoktrinacija Albanaca na naučno nedokazanoj tezi o njihovom ilirskom poreklu, na čemu su nacionalisti izgradli strategiju o etničkom čišćenju nealbanskoih nacionalnih zajednica sa tih prostora, što takođe, podržavaju kapitalističko-imperijalistički osvajači. I kada bi ta teza bila istinita, ne može pravdati etničko čišćenje, inače, svojstveno nacionalističko-fašističkoj i imperijalističkoj ideološkoj praksi.
Jugoslovenski komunisti su, uglavnom, imali pravilan stav o albanskom pitanju i stvarnom interesu albanskog naroda. Osuđivali su revanšistički odnos prema albanskoj narodnosti, u pojedinim fazama vladavina nacionalističkog vođstva blakanskih država, posebno srpskih.
Pozivali su albansku narodnost da ne sledi put nacionalista, konfrutacije i sukoba sa drugim nacionalnim zajednicama, te da se udruži sa drugim jugoslovenskim narodima u borbi za nacionalno oslobođenje i punu ravnopravnost sa drugima.
Kao što je poznato, albanska narodnost se odazvala na poziv komunista, masovnijim učešćem u oslobođenju zemlje, krajem II svetskog rata i uključivanjem u jugoslovensku zajednicu-izgradnju socijalističke države.
Poznati su i pozitivni rezultati koje je albanska narodnost postigla u zajenici, uz pomoć svih jugosloenskih naroda. Uspehe su često isticali albanski rukovodioci, među kojima je značajna izjava dugogodišnjeg istaknutog rukovodioca na Kosmetu Fadilj Hodže, koju je kroisno često citirati: "Albanska narodnost Kosova ostvarila je takav razvoj kakv nije imala u svojoj istoriji, od kako se na ovom tlu zna za ime Albanac. Nikada u prošlosti nije imala brži i dinamičniji uspon. I ne samo to, mogu reći da meni nije poznato da postoji ijedan drugi narod koji je u ovako kratkom vremenu postigao tako veliki napredak, kakav su ostvarili Albanci na Kosovu. Za svega četiri decenije savladali smo teški feudalizam i neviđenu kulturnu i drugu zaostalost.
Danas mi Albanci imamo sve mogućnosti da razvijamo i negujemo sve vrednosti koje čine naš nacionalni indentitet…". Fadiljeva izjava, kao i brojni dokumenti koji se odnose na predmetno pitanje, nepobitno potvrđuju da je nacionalno pitanje albanske narodnosti bilo najpovoljnije rešeno u Socijalističkoj Jugoslaviji.
Nema razloga za promenu stava komunista do albanskog pitanja. Taj stav je, potrebno ga je stalno isticati: Uverenost komunista da je istinski interes albanske narodnosti suživot u zajednici sa drugim narodima i narodnostima nedavne zajedničke države, koja garantuje ravnopravnost i pravo na svestrani razvoj, koji mogu nastaviti i ostvarivati samo u socijalističkoj zajednici-Jugoslaviji, da teritorija na kojoj žive, jednako pripada svim narodnim zajednicama koji na njoj žive. Zbog toga je budućnost svih u zajedništvu, ne u konfrutacijama i etničkim progonima, kako ih usmeravaju nacionalističke vođe i imperijalisti.
Samostalnost Kosova ne bi poboljšalo socijalno stanje i životni standard Albanac i drugih. Naprotiv, jačalo bi siromaštvo i eksploatacija građana i prirodnog bogastva Kosova.
Sadašnje kritično i haotično stanje to dokazuje, (npr. po nekim statističkim podacima okupaciske vlasti; postoji 2/3-ska nezaposlenost, 1/3 građana živi sa manje od 1,42 evra na dan, od toga oko polovna sa manje od 0,93 evra na dan, privreda uništena bombardovanjem, ono što je ostalo, opljačkano je ili ne proizvodi. Nema ni kavalifikovanih stručnih kadrova). Pored ostalog, razvijena je korupcija,kriminal, šverc sa drogom, sa čime Kosovo prednjači na Balkanu i šire. U socijalizmu svega toga nije bilo, ili je bilo neznatno.
U vezi navedenog, da je i danas, još više nego pre, dužnost komunista da se bore za usmeravanje albanske narodnosti na pravi put- povratka u zajedničku socijalističku državu i predlaže da se nacionalnim zajednicama Kosmeta, sa posebnim naglaskom ili posebno albanskoj zajednici, uputi proglas ili apel, sa pozivom na suživot sa drugim nacionalnim zajednicama, na povratak u socialističku zajednicu, barbu za oslobođenje ispod okupacje. U proglasu ukazati na stvarne interese svih na Kosovu, na štetnost nacionalističke i seperatističke politike, na gorka i tragična iskustva iz prošlosti, kao posledice nacionalističko razdvajačke politike i usmeravanja.
Takođe, krivce koji su prouzrokovali sadašnje siromašno stanje itd. Proglas bi trebale potpisati sve Komunističke Partije i Društvene oranizacije sa prostora nedavne sopcoijalističke države.
Očekivati je da bi takvi apeli imali uspeha, jer treba verovati da većina osiromašenih i opljačkanih građana Kosmeta, zna ceniti, šta su imali u socijalizmu, a šta su izgubili razbijanjem socijalističke države.
Verovatno bi ranije obraćanje komunista albanskom narodu bilo efikasnije, a nadati se da nikad nije kasno.
O pozitivnim efektima Proglasa i apela, postoje iskustva KPJ iz II. svetskog rata, na istoj teritoriji Kosmeta, i u sličnim uslovima rada, kada je većina albanske narodnosti bila zavedena nacionalističko-fašističkom propagandom i podržavala okupatore. Upornom borbom komunista, među ostalim i preko proglasa, uspelo se pridobiti većinu albanske narodnosti na pozicije NOP-a i NOB-e, koja je masovno učestvovala u završnoj fazi oslobađanja zemlje.Tada su proglasi objavljivani u partiskim publikacijama, a vrlo uspešno su ih rasturali po selima i gradovima osobno aktivisti NOP-a.
U tadašnjoj situaciji, bilo je od kapitalne važnosti imati istinske komuniste Albance, iako ih je bilo u manjem broju, bili su dragoceni i znatno su doprinosili uspehu razvoja NOP-a na Kosmetu. Potestimo na nekoliko svetlih likova i heroja Albanaca komunista; Ramiz Sadihu, Emin Duraku, Ali Šukriju, Meta Barjaktari i još neki. Sigurno i danas među Albancima ima pojedinaca i grupa spremnih da se odlučno svom snagom bore za socijalizam i marksističku ideologiju. Dužnost je svih organizovanih komunista da ih pozovu u zajedničku borbu, jedini je ispravan put u današnjoj teškoj situaciji.
Činjenica je da je bilo i izdajnika socijalizma ,kao i u drugim delovima SFRJ-e! Komunisti moraju dokazivati da su interesi svih koji žive na Kosmetu jednaki: pravo na rad, bolji životni sandard, odlučivanje o vrednostima stvorenim radom, svestrani razvoj u punoj ravnopravnosti itd. Da se to može ostvarivati i postići u socijalističkoj državi, u miru, te samo većinskim opredelenjem svake nacionalne zajednice ka istom zajedničkom cilju.

Udruženje mladih komunista Kosova i Metohije "Boro i Ramiz"

Poli, tipično razmišljanje človeke, ki misli da je on najboljši in da je edini pravi sistem njegovo enoumje in neumnost. Kaj imaš ti pri neodvisnosti Kosova? Pusti ljudem da živijo kot oni hočejo...Aja, pardon, si pa ja komunist...Ne vidiš dlje od svojega nosu...

A ti primerjaš Velenje in Kosovo??? To je popolnoma drugače...

Okop, utemelji svoje misli!

Kosovo je že v Jugoslaviji bilo priznana pokrajina, ki je imela enake pravice kot republike...Potemtakem je primerjava Velenja in Kosova nemogoča...