Uporabnik: Geslo:
Slovenački ekonomista Rado Pezdir za „blic nedelje”
Delti ne daju da kupi Merkator


Branislav Krivokapić | 03. 01. 2010. - 00:02h | Komentara: 59

Ako neko u Srbiji misli da je moguće da „Delta“ ili bilo koje drugo srpsko preduzeće preuzme „Merkator“ ili neku drugu slovenačku kompaniju koja je pod direktnom ili indirektnom kontrolom države, onda on nema pojma o zbivanju u Sloveniji.

A naročito nema pojma o sistemu privatizacije i mehanizmu bankarskog sistema koji je u potpunosti podvrgnut tajkunskom preuzimanju slovenačke privrede, kaže za „Blic nedelje“ Rado Pezdir, slovenački ekonomista i autor knjige „Slovenačka tranzicija između Kardelja i tajkuna“.

Zašto bi dozvolili da u „Merkator“ uđe „Delta“, ako mogu sami da ga privatizuju, kaže Pezdir, ističući da će slovenačka ekonomija postati normalna u trenutku kad postane svejedno šta je investitor po nacionalnosti.

Dok su Slovenci među najvećim ulagačima u Srbiju, srpski kapital teško i sporo prodire u Sloveniju. Zašto je to tako?

– Za razliku od srpskog, slovenački nacionalizam uvek se manifestovao kroz ekonomiju. Ekonomist Franjo Štiblar, godinama glavni ekonomista Nove ljubljanske banke i uticajni savetnik skoro svih slovenačkih vlada, još 2000. je napisao esej „Nacionalni interes u razvoju slovenačkog finansijskog sektora i privrede“. U tom tekstu jasno stoji da su takozvana južna tržišta smatrana kao prostor za iskorišćavanje od strane slovenačkih preduzeća uz podršku slovenačke države. Znači Srbija je u očima slovenačke politike uvek bila jedno odlično tržište koje treba osvojiti, a nikako tržišni partner. Dok su neki političari u Srbiji pokušali oružjem da osvoje Balkan, slovenački političari su to činili preko državnih monopola.

Slovenačko tržište je veoma zatvoreno za strane investitore. Kako EU reaguje na takvu izolacionističku politiku?

– Dok to nije sistemska politika na državnom nivou, kodifikovana u institucijama, EU sigurno neće reagovati. Do sada je iz Slovenije ili pobeglo mnoštvo stranih investitora, štaviše Slovenija je od svih država u tranziciji najmanje otvorila vrata za strane investitore. Razlog je jednostavan – domaće interesne grupe su imale apetite za preuzimanje preduzeća u toku privatizacije, a to su mogli da urade jedino uz zatvaranje granica i uz podršku politike. Ta konsolidacija vlasništva uglavnom se dogodila pre ulaska u EU tako sada izolacionizam više nije ekonomska, nego poslovna politika. A sve uz podršku namerno neefikasnih institucija.

Tvrdite da je Slovenija puna tajkuna, ukazujete na drastične primere monopolskog ponašanja i netransparentnog preuzimanja kompanija. Zar EU ne reaguje ni na takve pojave?

– Ne reaguje. Sve dok je slobodno tržište u EU ograničeno, dok funkcioniše sistem subvencija i ideologija stvaranja preduzeća takozvanih nacionalnih šampiona, dok je moguće da sindikati i jake interesne grupe blokiraju primenu zakona, dok je moguće da postoje celokupni sektori kojih se privatizacija nije ni dotakla i koji ostaju u domenu političkih mehanizma, sve dok je to moguće, EU neće biti normalna okolina koja je u stanju da reaguje na stranputice tržišne ekonomije.

Zar članstvo u EU nije doprinelo jačanju institucija slovenačke države?

– Slovenačka država, tačnije, javni sektor s ulaskom u EU nije postao efikasniji. Još uvek imamo iste probleme: zapošljavanje i unapređivanje po političkim kriterijumima, ogroman i skup državni aparat koji je neproduktivan i sistem kolektivnih plata koje rastu brže nego one u privredi. Takođe imamo mnoštvo problema s funkcionisanjem pravne države, raspada nam se zdravstveni i penzioni sistem itd. Shvatanje da će s ulaskom u EU svi vaši problemi nestati pogrešno je. Ako Srbija hoće da sredi svoje probleme, onda to mora da uradi sama.

Šta su Slovenci dobili s članstvom u EU, a šta su izgubili? Kako su se građani navikli na pravila EU? Kod nas vlada uverenje da neka od tih pravila Srbi nikad neće prihvatiti?

– Usvajanje evra kao slovenačke valute daleko je najbitnija stvar. Dok smo imali tolar i autonomnu monetarnu politiku, Banka Slovenije je s programiranom depresijacijom kursa stvarala inflaciju, čime je nanosila štetu u privredi i štitila bankarski kartel, odnosno poziciju Nove ljubljanske banke. Uz to neka pravila EU onemogućavaju stvaranje i protekciju monopola na način koji je bio korišćen pre ulaska u EU. Dobra stvar je i ograničenje budžetskog deficita.

Slovenci nisu imali nikakvih problema s usvajanjem pravila EU, većina čak i ne poznaje pravila, zbog toga mi nije jasno šta bi to tačno bilo što Srbi ne bi hteli da prihvate. Osim, naravno, ako je u pitanju odnos Srbije sa Kosovom, ali to su teme koje morate sami da završite i prestanete da ih uvlačite u vaš politički prostor ako hoćete da imate racionalnu i pragmatičnu politiku. Naravno, ako vam je više stalo do Kosova nego do odgovora na pitanje kako obezbediti radna mesta, možete nastaviti s tom debatom.

U Srbiji, kada je reč o ispunjenju pojedinih uslova za članstvo u EU, ima dosta nedoumica. Na primer, postoji očekivanje da će nas Evropa naterati da usvojimo zakon o restituciji i izvršimo denacionalizaciju.

– Nije mi poznat primer da je EU zahtevala od bilo koje države da pre ulaska u Uniju usvoji zakone o restituciji. Ali ako Srbija hoće da uđe u EU kao normalna država, a ne kao država osnovana na komunističkoj raspodeli vlasničkih prava, onda je normalno da sami izvršite denacionalizaciju, jer nema normalne ekonomije bez normalne podele vlasničkih prava. Znam da postoji u Srbiji nekakav strah da bi Srpskoj pravoslavnoj crkvi moglo biti vraćeno toliko imovine da bi ona dobila ogromnu političku moć. Ali to nije razlog da se oteta imovina ne vraća. To samo ukazuje na to da ili vi u Srbiji ne shvatate da i crkva može da plaća poreze i obezbeđuje radna mesta, ili da imate toliko loše političko tržište, pa je političare i ljude u javnoj upravi moguće kupovati za sitne pare. Ali to je onda problem vaše pravne države, a ne izvora vlasničkih prava.

Zastupate tezu da je priča o uspešnoj Sloveniji samo mit i da oni kojima je Slovenija uzor za vođenje ekonomske politike neće daleko stići. Ipak, rezultat toga mita je tri puta veća prosečna zarada nego u Srbiji.

– I u Hrvatskoj je prosečna plata veća nego u Srbiji, pa verovatno niko ne bi pokušao da sledi njihov tranzicioni model raspodele privrede na 200 familija i kombinaciju nacionalnih monopola i socijalističkih intervencija u privredi. Prosečna plata u Sloveniji nije viša od srpske zato što je Slovenija imala odličan model tranzicije, nego zbog ekstremno slabih izbora ekonomske politike Srbije u devedesetim godinama prošlog veka kada je srpska ekonomija više ličila na srednjovekovnu nego na ekonomiju moderne države. Ratovi kojim je bila vaša politika opsednuta, dominacija kriminalnih i interesnih grupa nad pravnom državom i politika stvaranja tajkunskih monopola doneli su očekivane rezultate – razvijenost Srbije je danas na nivou trećerazredne evropske države. Uz to ne treba zanemariti da je i u bivšoj zajedničkoj državi Slovenija bila razvijenija nego Srbija, znači da je sam ulazak u tranziciju za Sloveniju bio lakši.

Koliko je slovenački model tranzicije slab, možete i sami da se uverite ako uporedite podatke o strukturnim promenama u Sloveniji i ostalima državama istočne i srednje Europe. Videćete da nam je tržište rada najmanje fleksibilno u regiji, birokratske barijere su među najvećima, zbog monopola i niske inovativnosti konkurentnost je katastrofalna, porezi su među najvišima na svetu, penzijski i zdravstveni sistem pred raspadom... Dakle, ako vam je posle svih ovih fatalnih grešaka Slovenija uzor za vođenje ekonomske politike, onda ste stvarno neracionalna država. Ako još uvek ne verujete, proverite podatke o padu BDP-a za vreme ekonomske krize.

Ko je Rado Pezdir

Rado Pezdir je slovenački ekonomista i predaje na Univerzitetu u Mariboru i Fakultetu matematike, nauka i informacione tehnologije u Primorskom. Pezdir je autor knjige o slovenačkoj tranziciji “Slovenačka tranzicija između Kardelja i tajkuna”, a piše i za dnevni poslovni list „Finansije“. Master diplomu iz ekonomije dobio je na ljubljanskom fakultetu, a trenutno radi na doktorskoj disertaciji.

Zašto Karađorđevići ne traže Brdo kod Kranja

Kako komentarišete činjenicu da je Slovenija odbila da vrati Brdo kod Kranja porodici Karađorđević?
– To je ostatak socijalističkog mentaliteta po kom bogatiji nemaju prava na svoju imovinu iako nisu uradili ništa protiv zakona kad su tu imovinu stekli. Zbog toga mi je jasno zašto Slovenija, zaražena socijalizmom, neće da vrati Brdo kod Kranja, ali mi nije jasno zašto Karađorđevići ni ne pokušaju da im se ta imovina vrati.
8. januar 2012 | RTV Kategorija: Ljudje | Zaznamki: Tuji, mediji, o, nas, ... | Komentarji (4)
Podobna usoda je doletela tudi Kraševce. Dogodki so močno odjeknili po Krasu in vsej Vipavski dolini. Dne 28. septembra 1943 so Italijani in Nemci požgali vas Mali dol, ker so se v njej shajali partizani. Po požigu se je vse prebivalstvo zateklo v sosednje vasi, mnogi v Komen. Dne 4. februarja 1944 so partizani v Dovcah iz zasede napadli in pobili nemško kolono 97 mož ob cesti Rihenberk (sedanjkih Branik) – Komen. Nemci so se maščevalno znesli nad domačim prebivalstvom na Krasu. Vse ljudi iz Komna in okoliških vasi so 15. februarja 1944 Nemci zbrali na eno mesto in od tam odpeljali na odprtih kamionih v mrazu in snegu na vlak na železniško postajo v Gradež. Tam so jih naložili na živinske vagone in odpeljali v koncentracijsko taborišče v Neumarkt pri Nürnbergu. Domove so oropali, živino odgnali in potem vse požgali. Nad 200 hiš in gospodarskih poslopij je takrat zagorelo, samo v Komnu 140. Nemci so odpeljali v internacijo ljudi iz Cvetroža, Bizjakov, Birsov, Korpa, Britofa, Ključa, Vidmaršča, Malega dola, Komna, Tomačevice in okoliških krajev. Komen je pogorel cel, razen treh hiš, pogorelo je tudi župnišče in z njim vsa župnijska vaška kronika. Trpljenje Kraševcev v nemški internaciji je bilo nepopisno. Kraševce sta spremljala v internacijo kaplan in tudi vaški župnik Viktor Kos, ki je vzel s seboj v rjuho jabolka, s katerimi so se med prevozom v Nemčijo hranili predvsem otroci, ki so se prevažali v zaprtih vagonih brez vode in hrane. Transport je trajal tri dni. V Neumarktu so internirance razporedili po Bavarski. Stari, onemogli in bolni so ostali v taboriščih. Veliko jih je tam pomrlo od trpljenja, lakote in drugih nadlog. Devetindvajset kraških rojakov je našlo pokoj v nemški zemlji. Po vrnitvi domov po osvoboditvi, so prebivalci s pomočjo zavezniške anglo-ameriške vojske obnovili domove. Med tem pa so spali in si kuhali na prostem in po štalah. Otroke, ki so se vrnili iz Nemčije, so oddali sorodnikom ali znancem v rejo, dokler niso bili domovi obnovljeni in za silo vseljivi.
8. januar 2012 | Kategorije: Ljudje | Komentarji (6)
















Po zakonu fizično varovanje pripada predsedniku republike, predsedniku vlade in parlamenta ter trem državotvornim ministrom.

Žerjavu razbili steklo na avtomobilu

Prav po končanih pogajanjih z Jankovićem so se v neki gostilni pri Lukovici sestali še predstavniki SDS, Liste Virant, SLS in NSi. Med njihovim sestankovanjem so neznanci razbili steklo na avtu znamke BMW Radovana Žerjava, s katerim se je na sestanek sicer pripeljal tudi Janša. Kot je za Zurnal24 opisal očividec, se je do avtomobila pripeljala skupina fantov. Eden je skočil z zadnjega sedeža in z močnim predmetom udaril po steklu, nakar so se odpeljali. Žerjav naj bi si le molče ogledal škodo, potem pa preparkiral avtomobil in se vrnil na sestanek.

Na kraj dogodka je prišla policija. Po pogovoru z Žerjavom so ugotovili, da so neznanci iz avta ukradli denarnico. Žerjav je ob tem povedal, da je "razočaran, če gre za politično motivirano dejanje", dogodek pa obžaluje tudi v primeru, da gre za vandalizem.

Zoranu Jankoviću in njegovi družini so zagotovili varovanje. Pri tem se pa postavlja vprašanje, zakaj ni bilo zagotovljeno varovanje predsedniku državnega zbora Gregorju Virantu, da se je lahko zgodil napad na avtomobil Radovana Žerjala na mestu sestanka predstavnikov strank SDS, Liste Virant, SLS in Stranke Nove Slovenije. Zakaj Janezu Janši, ki je dobil samo dva glasova manj kot Zoran Jankovič in je še vedno v igri za mandatarja, ni bilo zagotovljeno varovanje, ko se je pripeljal na kraj sestanka z Žerjavom? Pri udarcu po steklu avtomobila bi bil lahko tudi težje poškodovan Janša in tudi Žerjal, ki je v njem sedel.

Ali niso vsi predsedniki list in strank enaki pred zakonom glede fizičnega varovanja. V čem je Zoran Janković izjema? Zakaj se ene varuje, drugih pa ne? Ali živimo v dveh pravnih državah?
8. januar 2012 | Kategorije: Ljudje | Komentarji (1)















O čem sanja palček kralj v novodobnih palačah?
Da bi ohranili hlapčevski nauk, to lepo narodovo
čednost pod praporom demokracije in svobodoljubja.
Kakšen duhovni zmazek ste si izmislili, vi naprednjaki,
politični filozofi, konstruktorji zgodovinske relevance,
gojitelji univerzalnega humanizma po meri vaših koristih.
Ej, vi sinovi revnih kmetov z zakotji Gorjancev,
vse ideologije in teorije si pripnite na gumbnico,
na fazon vašega preoblečenega suknjiča.
Ves ideološki besednjak stoletja si vi malomeščanski
vagabundi, karieristi in sprenevedavi zlaganci
razstavite na boljšem sejmu razuma.
Ljudstvo potrebuje fikcije in rafale besed v čisti krožnici
na tristošestdeset stopinj, jezika strojnično regljanje,
ki se v snopu zariva v tlak in vanje.
Koliko vasi in mest boste še obnoreli, eh, vi
z jedrom visoke človekove vesti, kirurgi za socialne bolečine,
ki ste si leta 1766 s Floro Laponico in Systemom Naturale
pa z Genero Plantarum prvič nadeli vzdevek »homo sapisensa«
in se uvrstili, antropološko seveda, v rod in vrsto
gospodujoče živali, zmožni upravljati vodo in ogenj,
intelekt brez prave modrosti.
Ej, vi konji s presenetljivim rezgetanjem,
z opasanimi zaboji streliva,
s pentljami okrašenimi noži med zobmi.
Ej, vi sinovi in hčere kmečkih puntarjev,
otroci preporodnih gibanj, ki ste dozoreli v elite,
neprimerljivi z vsemi mejniki preteklosti,
zavestno vrojeni v današnje dogodke,
baročno ustvarjeni za blef in laganje,
pohlep in hedonistične strasti,
s kosom sira, belega kruha in rezili med zobmi.
Ugriznila sem se v jezik, ker vem,
da težko požirate te besede,
kot bi rak prodiral skozi železne
okenske križe v vaše ječe duha.
Ej, vi tam spodaj ste kot Švejk na Karlovem mostu
v Pragi, ki se trudi, da bi razumel sistem,
a njegova domišljija se giblje s potrebo po preživetju.
Oh, kako zvita življenjska preproščina je »preživeti!«
Franz Kafka vas gleda iz Figovca in Starega tišlerja.
Preklemansko kakšno politično zborovanje neki si je izmislil
ta sodobni übermensch, ki samo še proizvaja mehanizme,
zaradi katerih še Orwellova Oceanija ne bo preživela!
8. januar 2012 | Kategorije: Ljudje | Komentarji (0)
Zevs je premagal Titane
in na gori Olimp so zavladali bogovi.
Ko so v grškem Polisu ti bogovi
predolgo spletkarili, nečistovali
in dobili preveliko moč,
so jih pospremili do meje
in se jim lepo zahvalili.

To modrost so Grki pridobili,
ko so bogovi v svojih rajskih zaplotjih
vzgojili iluzijo o svoji nesmrtnosti.

Ljudstvo je reklo:
Bogovi ne trpijo,
niso lačni,
jih ne zebe,
imajo zagotovljeno vse –
denar, mehko posteljo
in brezskrbne užitke.
Vendar so tudi oni
po meri smrti.

Luč slave jih ozlati,
a njihovo kipenje čez goro Olimp,
vznemiri vihar, ki pljuskne čez snežno belo
glavo gore in jih odnese neznano kam.
Zgodba je podučna tudi za naše bogove,
ki hočejo vladati večno.
8. januar 2012 | Kategorije: Ljudje | Komentarji (0)
7. januar 2012 | Kategorije: Ljudje | Komentarji (2)
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14
Zadnji komentarji
Povezave
Uporabnik še ni dodal povezav.
Vsi blogi avtorja

201120122013
JanFebMarAprMajJun
JulAvgSepOktNovDec
26 27 28 29 30 31 1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30 31 1 2 3 4 5



Št. registriranih uporabnikov: 143218
Forum avtorjev: 15555 Forum teme: 33398 // Odgovorov: 1811445
Blog avtorjev: 3318 // Blogov: 69100 // Komentarjev: 972823
Avtorji fotografij: 22383 // Slik: 182218 // Videov: 20339 // Potopisov: 785
© RTV Slovenija (ISSN 1581-372X) | FAQ | Impresum | 1995-2009 | Vse pravice pridržane